Dan u Londonu u ovo doba godine počinje negde oko osam sati ujutro po lokalnom vremenu, svitanjem. Dan u našem stančiću u Londonu u ovo doba godine počeo je negde oko četiri ujutro po lokalnom vremenu, oštrim bolom u stomaku. Psujući marokansku uličnu kuhinju uzduž i popreko, zaključili smo kako nam je bolje da se danas, bar u početku, držimo lokacija koje imaju obezbeđen mokri čvor, te smo prepodne odvojili za obilazak Britanske biblioteke i Britanskog muzeja.

Britanska biblioteka funkcioniše po principu čitaonice. Da biste dobili pristup, potrebno je da se registrujete, pri čemu prilažete identifikacioni dokument i potvrdu o prebivalištu, kao što je komunalni račun na vaše ime. Potom dobijate pristup katalogu, iz kojeg možete da naručite šta god vam volja ište, i da listate dok ste u čitaonici. Sve to, naravno, ukoliko ste državljanin Ujedinjenog Kraljevstva. No, srećom, nas  nije ni zanimalo da bilo šta listamo, već smo želeli samo da obiđemo izložbu “Treasures of the British Library”, koja sadrži zaista fascinantne originalne rukopise i starodrevna izdanja, od primerka Beovulfa s početka XI veka, preko svezaka Mocarta i Hajdna, Darvinove prepiske, Četvorojevanđelja Mitropolita Srpskog Jakova, pa sve do originalnih rukopisa tekstova pesama Bitlsa.

Britanski muzej je smešten u fascinantnoj zgradi unutar zgrade, par minuta šetnje od Biblioteke, i tu se, generalno, nalazi sve što je Britansko carstvo “sklonilo na sigurno” sa teritorija drevne Asirije, Egipta, Rima i Grčke, a među eksponatima se ističu prave pravcijate mumije, kompletni prokleti hramovi koje su preneli u ogromnim komadima, i naravno, dragulj kolekcije, meni posebno drag iz Seganovog “Kosmosa”, kamen iz Rozete. U poređenju sa većim muzejima kao što su oni u Njujorku, ovaj smo prošli za relativno opuštenih sat i po vremena, doduše bez većih zadržavanja. Da bi se temeljno pregledao, potrebno je možda duplo toliko, ali to nije zbog toga što je muzej mali, već, za razliku od njujorških muzeja, u ovome su izloženi isključivo originali, nema reprodukcija, modela i diorama koji zauzimaju prostor i vreme.

Pošto se gastroenterološka situacija donekle smirila, potegli smo u obilazak trgova i cirkusa, hvatajući dijagonalo kroz izuzetno smirenu Kinesku četvrt ka Lester Skveru, u nadi da ćemo u tamošnjoj TKTS službi naći jeftine karte za Bogojavljansku noć sa Stivenom Frajom, međutim dočekao nas je jedan veliki šipak – davno rasprodato! Probajte u samom pozorištu! Mrka kapa! Gužva! Isti rezultat nas je dočekao i u samom pozorištu. Raspoloženje naše dvočlane grupice se vidno pogoršalo, a ova priča za razliku od njujorške sa Šekspirom u parku, nema neočekivani srećaj kraj koji se pojavljuje niotkuda i rešava stvar, već smo kao utešnu nagradu dobili besplatno i izvrsno ulično izvođenje Travijate i slobodna mesta za prekosutra da gledamo Ruperta Evereta kako glumi Oskara Vajlda, naravno, ni malo besplatno.

O trgovima i ulicama koje smo potom obilazili nema šta da se priča – u Londonu, bar u ovom delu koji smo do sada obišli, a koji se kreće na transverzali Camden Town – Piccadilly Circus – Trafalgar Square – nema nekih preteranih arhitektonskih varijacija, tako da kad vidite jedan set zgrada, praktično kao da ste ih videli sve. Mene, lično, sve podseća na nekako manje šareni Amsterdam, uz mnogo haotičniji saobraćaj koji dolazi iz nepredvidivih smerova (i dalje mlatimo glavama k’o grlice, i iznenadimo se kada prođe auto “bez vozača”). Veče smo manje-više završili lakom šetnjom kroz Soho, gde nas je ljubazni Irski par za šankom “Tukana” napojio Ginisom i nahranio irskom mućkalicom i sad ostaje samo da vidimo da li nam ona leži bolje od marokanske.