Tag Archives: london

Sve je na sigurnom

Dan u Londonu u ovo doba godine počinje negde oko osam sati ujutro po lokalnom vremenu, svitanjem. Dan u našem stančiću u Londonu u ovo doba godine počeo je negde oko četiri ujutro po lokalnom vremenu, oštrim bolom u stomaku. Psujući marokansku uličnu kuhinju uzduž i popreko, zaključili smo kako nam je bolje da se danas, bar u početku, držimo lokacija koje imaju obezbeđen mokri čvor, te smo prepodne odvojili za obilazak Britanske biblioteke i Britanskog muzeja.

IMAG0204Britanska biblioteka funkcioniše po principu čitaonice. Da biste dobili pristup, potrebno je da se registrujete, pri čemu prilažete identifikacioni dokument i potvrdu o prebivalištu, kao što je komunalni račun na vaše ime. Potom dobijate pristup katalogu, iz kojeg možete da naručite šta god vam volja ište, i da listate dok ste u čitaonici. Sve to, naravno, ukoliko ste državljanin Ujedinjenog Kraljevstva. No, srećom, nas  nije ni zanimalo da bilo šta listamo, već smo želeli samo da obiđemo izložbu “Treasures of the British Library”, koja sadrži zaista fascinantne originalne rukopise i starodrevna izdanja, od primerka Beovulfa s početka XI veka, preko svezaka Mocarta i Hajdna, Darvinove prepiske, Četvorojevanđelja Mitropolita Srpskog Jakova, pa sve do originalnih rukopisa tekstova pesama Bitlsa.

IMG_2103Britanski muzej je smešten u fascinantnoj zgradi unutar zgrade, par minuta šetnje od Biblioteke, i tu se, generalno, nalazi sve što je Britansko carstvo “sklonilo na sigurno” sa teritorija drevne Asirije, Egipta, Rima i Grčke, a među eksponatima se ističu prave pravcijate mumije, kompletni prokleti hramovi koje su preneli u ogromnim komadima, i naravno, dragulj kolekcije, meni posebno drag iz Seganovog “Kosmosa”, kamen iz Rozete. U poređenju sa većim muzejima kao što su oni u Njujorku, ovaj smo prošli za relativno opuštenih sat i po vremena, doduše bez većih zadržavanja. Da bi se temeljno pregledao, potrebno je možda duplo toliko, ali to nije zbog toga što je muzej mali, već, za razliku od njujorških muzeja, u ovome su izloženi isključivo originali, nema reprodukcija, modela i diorama koji zauzimaju prostor i vreme.

IMG_2163Pošto se gastroenterološka situacija donekle smirila, potegli smo u obilazak trgova i cirkusa, hvatajući dijagonalo kroz izuzetno smirenu Kinesku četvrt ka Lester Skveru, u nadi da ćemo u tamošnjoj TKTS službi naći jeftine karte za Bogojavljansku noć sa Stivenom Frajom, međutim dočekao nas je jedan veliki šipak – davno rasprodato! Probajte u samom pozorištu! Mrka kapa! Gužva! Isti rezultat nas je dočekao i u samom pozorištu. Raspoloženje naše dvočlane grupice se vidno pogoršalo, a ova priča za razliku od njujorške sa Šekspirom u parku, nema neočekivani srećaj kraj koji se pojavljuje niotkuda i rešava stvar, već smo kao utešnu nagradu dobili besplatno i izvrsno ulično izvođenje Travijate i slobodna mesta za prekosutra da gledamo Ruperta Evereta kako glumi Oskara Vajlda, naravno, ni malo besplatno.

IMG_2134O trgovima i ulicama koje smo potom obilazili nema šta da se priča – u Londonu, bar u ovom delu koji smo do sada obišli, a koji se kreće na transverzali Camden Town – Piccadilly Circus – Trafalgar Square – nema nekih preteranih arhitektonskih varijacija, tako da kad vidite jedan set zgrada, praktično kao da ste ih videli sve. Mene, lično, sve podseća na nekako manje šareni Amsterdam, uz mnogo haotičniji saobraćaj koji dolazi iz nepredvidivih smerova (i dalje mlatimo glavama k’o grlice, i iznenadimo se kada prođe auto “bez vozača”). Veče smo manje-više završili lakom šetnjom kroz Soho, gde nas je ljubazni Irski par za šankom “Tukana” napojio Ginisom i nahranio irskom mućkalicom i sad ostaje samo da vidimo da li nam ona leži bolje od marokanske.

IMG_2171

Pa mi smo u Londonu!

IMAG1916London nas nije udario od prvog trenutka. Hitrou k’o Hitrou, ogroman aerodrom, ali ipak samo aerodrom kao i svaki drugi. Sišli smo u podrum, kupili Oyster kartice kod devojčice sa teškim indijskim naglaskom, seli na metro i zaputili se ka gradu. Usput se sa obe strane vozića u nadzemnim deonicama nižu prigradski predeli umnogome slični drugim severo-zapadnim gradovima kao što su Amsterdam, Stokholm ili Brisel. Zgradice u nizu, od smeđe opeke, a potom raštrkane neugledne baštice sa sklepanim šupama, i tako na smenu sve dok nas nije progutalo podzemlje druge zone, i tu se zapravo dešava magija.

Rastojanje između stanica postaje sve kraće i sve su ispod zemlje, a potom se odjednom izbija na neku od užurbanih londonskih saobraćajnica, Pikadili ako ste išli direktno, ili pak Viktoriju ako ste kao i mi, presedali da bi stigli do gazdarice. Tu je usledio kroše, pa direkt. Sa leve strane, kao u nizu, desetak crnih taksija, kao iz filma, jedan od njih još i prefarban u šaru britanske zastave. Sa desne strane, bukvalno u nizu, tri jarkocrvena dabl-dekera. Posvuda oko nas gradska vreva, ljudi u crnim i sivim odelima vitlaju kišobranima, hitajući svako svojim poslom. Zgledali smo se i zaključili – Mi smo u Londonu!

IMAG0189Nakon što smo se razmestili i raspremili u divnom stanu koji nam je upao kao premija na AirBnB, gazdarica nas je uputila da nam je sa preostalim dnevnim svetlom, a sa ciljem potonjeg vezivanja na večernju zabavu, najefikasnije da pođemo uz Primrose Hill, ka Camden Lock i dalje u Camden Town. Primrose Hill je neka vrsta predgrađa za Regent’s Park, i predstavlja najvišu (prirodnu) tačku u inače vrlo ravnom gradu. Sa njega navodno puca predivan pogled, ali kombinacija tradicionalne londonske magle i blage susnežice je značila da smo od toga videli šipak i nastavili dalje, spustivši se uz obalu kanala radi romantične šetnje koja nas je dovela pravo na odredište.

IMAG1924Camden Lock je mali gat kojim se reguliše prelazak između različitih nivoa kanala, a usput je njegov okoliš prerastao u ogroman eklektičan tržni centar, malo na otvorenom, malo na zatvorenom, koji okuplja najšareniji izbor robe, od kineskih pizdarija i glupih suvenira, preko “smešnih” majica, fetiš odeće, tematskih cyberpunk radnji, bizarnih cipela, pa sve do najnapucanije visoke mode. Sve što smo videli smo apsolutno želeli da posedujemo, a u isto vreme nam apsolutno ništa od toga što smo videli nije bilo ni najmanje potrebno. Kao da sve to već ne predstavlja dovoljan nasrtaj na čula, dobar deo tržnog centra ispunjavaju mali, uglavnom “etnički” restorani “s nogu”, gde za sitne pare može da se dobije aluminijumska kadica puna egzotičnih đakonija, i čiji prodavci apsolutno i razulareno insistiraju da baš kod njih uzmete i jedete, jer zaboga, pa prosto mora! Ako vas ubede, ili ukoliko baš u to vreme ogladnite, kao što se nama desilo, i još uspete da ubodete slobodno i suvo mesto na klupicama za ručavanje, ručak ćete skoro sigurno podeliti sa bandom najodrpanijih, najmasnijih golubova koje smo imali čast da upoznamo.

IMAG0195Dalji, skraćeni obilazak grada sastojao se od unezverenog lutanja po Camden Town kraju. Unezverenog zato što smo tek stigli, i još uvek ne uspevamo da ukačimo fazon kada se na koju stranu gleda kada prelazite ulicu. Tu i tamo piše, lepo, na asfaltu “Look left” i “Look right”, ali najčešće ne piše, tako da se kroz London krećemo poput para preplašenih prerijskih kučića. Irenko se osećala kao potpuni vozač početnik, kako se nije osećala još od svoje četrnaeste godine, mene je ispunjavala blaga jeza svaki put kada bi se kraj nas zaustavio automobil bez vozača i od čitavog tela su nam se tokom veoma, veoma, veoma dugačke šetnje do stanice King’s Cross, pa nazad duž kanala do kuće, ponajviše umorili vratovi.