Tag Archives: canal

Pa mi smo u Londonu!

IMAG1916London nas nije udario od prvog trenutka. Hitrou k’o Hitrou, ogroman aerodrom, ali ipak samo aerodrom kao i svaki drugi. Sišli smo u podrum, kupili Oyster kartice kod devojčice sa teškim indijskim naglaskom, seli na metro i zaputili se ka gradu. Usput se sa obe strane vozića u nadzemnim deonicama nižu prigradski predeli umnogome slični drugim severo-zapadnim gradovima kao što su Amsterdam, Stokholm ili Brisel. Zgradice u nizu, od smeđe opeke, a potom raštrkane neugledne baštice sa sklepanim šupama, i tako na smenu sve dok nas nije progutalo podzemlje druge zone, i tu se zapravo dešava magija.

Rastojanje između stanica postaje sve kraće i sve su ispod zemlje, a potom se odjednom izbija na neku od užurbanih londonskih saobraćajnica, Pikadili ako ste išli direktno, ili pak Viktoriju ako ste kao i mi, presedali da bi stigli do gazdarice. Tu je usledio kroše, pa direkt. Sa leve strane, kao u nizu, desetak crnih taksija, kao iz filma, jedan od njih još i prefarban u šaru britanske zastave. Sa desne strane, bukvalno u nizu, tri jarkocrvena dabl-dekera. Posvuda oko nas gradska vreva, ljudi u crnim i sivim odelima vitlaju kišobranima, hitajući svako svojim poslom. Zgledali smo se i zaključili – Mi smo u Londonu!

IMAG0189Nakon što smo se razmestili i raspremili u divnom stanu koji nam je upao kao premija na AirBnB, gazdarica nas je uputila da nam je sa preostalim dnevnim svetlom, a sa ciljem potonjeg vezivanja na večernju zabavu, najefikasnije da pođemo uz Primrose Hill, ka Camden Lock i dalje u Camden Town. Primrose Hill je neka vrsta predgrađa za Regent’s Park, i predstavlja najvišu (prirodnu) tačku u inače vrlo ravnom gradu. Sa njega navodno puca predivan pogled, ali kombinacija tradicionalne londonske magle i blage susnežice je značila da smo od toga videli šipak i nastavili dalje, spustivši se uz obalu kanala radi romantične šetnje koja nas je dovela pravo na odredište.

IMAG1924Camden Lock je mali gat kojim se reguliše prelazak između različitih nivoa kanala, a usput je njegov okoliš prerastao u ogroman eklektičan tržni centar, malo na otvorenom, malo na zatvorenom, koji okuplja najšareniji izbor robe, od kineskih pizdarija i glupih suvenira, preko “smešnih” majica, fetiš odeće, tematskih cyberpunk radnji, bizarnih cipela, pa sve do najnapucanije visoke mode. Sve što smo videli smo apsolutno želeli da posedujemo, a u isto vreme nam apsolutno ništa od toga što smo videli nije bilo ni najmanje potrebno. Kao da sve to već ne predstavlja dovoljan nasrtaj na čula, dobar deo tržnog centra ispunjavaju mali, uglavnom “etnički” restorani “s nogu”, gde za sitne pare može da se dobije aluminijumska kadica puna egzotičnih đakonija, i čiji prodavci apsolutno i razulareno insistiraju da baš kod njih uzmete i jedete, jer zaboga, pa prosto mora! Ako vas ubede, ili ukoliko baš u to vreme ogladnite, kao što se nama desilo, i još uspete da ubodete slobodno i suvo mesto na klupicama za ručavanje, ručak ćete skoro sigurno podeliti sa bandom najodrpanijih, najmasnijih golubova koje smo imali čast da upoznamo.

IMAG0195Dalji, skraćeni obilazak grada sastojao se od unezverenog lutanja po Camden Town kraju. Unezverenog zato što smo tek stigli, i još uvek ne uspevamo da ukačimo fazon kada se na koju stranu gleda kada prelazite ulicu. Tu i tamo piše, lepo, na asfaltu “Look left” i “Look right”, ali najčešće ne piše, tako da se kroz London krećemo poput para preplašenih prerijskih kučića. Irenko se osećala kao potpuni vozač početnik, kako se nije osećala još od svoje četrnaeste godine, mene je ispunjavala blaga jeza svaki put kada bi se kraj nas zaustavio automobil bez vozača i od čitavog tela su nam se tokom veoma, veoma, veoma dugačke šetnje do stanice King’s Cross, pa nazad duž kanala do kuće, ponajviše umorili vratovi.