Kada smo bili u Norveškoj u gostima kod Milene, usvojili smo manje-više princip da jedan dan radimo nešto intenzivno, potom jedan dan odmaramo i bavimo se opuštenim stvarima. Kod urbanog turizma, ako niste u trodnevnom proputovanju kroz velegrad, definitivno vredi usvojiti taj postupak. Delom se rukovodeći time, a delom i mojim histeričnim insistiranjem da je već deset i da ne možemo tako kasno da krenemo u Museum of Natural History jer smo već potrošili pola dana, današnji kišni dan smo odvojili na opušteni obilazak njujorških knjižara i razgledanje prodavnica sa instrumentima u potrazi za jednom od stavki sa spiska za kupovinu – bendžoleleom.

Odmah da najavim, ovaj tekst će verovatno biti smrtno dosadan svakome ko nije štreber, a verovatno i onima koji jesu. Svi koji nisu knjiški moljci, slobodno mogu da preskoče sledeća dva pasusa.

Zapucali smo tako, prvo, u Forbidden Planet, blago predimenzioniranu verziju prodavnice stripova iz Big Bang Theory. Izbor je pristojan, ali ništa posebno, i nadasve ništa što bi nas opčinilo, a što ne može da se pazari sa one strane okeana. Izbor igračaka, odnosno, pardon, skulptura i minijatura, je fantastičan, osim ako ste baš došli da potražite neki klasik za kumu, drugaricu i komšinicu, kao što je Krazy Kat – po takve stvari su nas uputili u neznanom smeru, ka petoj ulici ili petoj aveniji, bez preciznijih uputnica, što je divno, pošto se i ulice i avenije ovde protežu kilometrima, odnosno, pardon, miljama. Tu sam, ipak, našao Accelerando Čarlija Štrosa, jednu od dve knjige koje  sam se zarekao da ću platiti novcem kada ih sretnem (da, inače sam knjiški pirat), tako da, pored licemerne zabave kikotanjem svima koji su veći štreberi od nas, ovaj obilazak ipak nije bio potpuni promašaj. Celokupan kombinovani ulov dana je na fotografiji levo. Lethem je, inače, tu tematski, pošto sam bio zamoljen da preporučim “neku lepu knjigu”, a ona osim što to jeste, još je i o Njujorku i Bruklinu, kao kec na poslovičnih jedanaest.Odatle smo uleteli u komšijski Strand, mainstream knjižaru sačinjenu od nepreglednih lavirinata izukrštanih trometraških polica, raspoređenih na tri sprata, gde sam ugledao, i okomio se na drugu od dve knjige koje sam se zarekao da ću platiti novcem kada ih sretnem. Blindsight najboljeg trenutno aktivnog SF pisca Pitera Votsa je knjiga koja me je potrefila u mozak poput cigle i ostala uglavljena među režnjevima, ne dajući im da se slegnu. Ko je u stanju da čita depresivan, ali mozgojeban SF od kojeg će vam se, ako se prethodno ne ubijete, definitivno otvoriti treće oko, valjalo bi da ga se lati.

Nakon toliko nauke, vreme je došlo da se nešto prezalogaji, te smo uleteli u stari favorit iz Budimpešte, TGI Friday’s, da isprobamo kakav je na izvoru. Osmelili smo se da uzmemo i porciju običnih rebaraca uz Jack Daniels varijantu koju dobro poznajemo, što je, jakako, bila greška, jer bez tog posebnog sosa zapravo dobijate vrlo nezanimljivo meso, tako da smo se na kraju oboje žrtvovali po pola, da bi se oboje malo ovajdili te jedne porcije valjanih rebaraca. Uopšteno smo konstatovali da su se rebarca u Budimpešti bolje topila sa kosti, tako da smo ostali neimpresionirani, ali veoma siti. Za sada je jedina hrana koja nas je stvarno fascinirala bila činijica gvakamolija koji smo dobili uz takose, ali realno, još uvek se nismo u potpunosti posvetili gastro-turizmu.

Odatle smo uleteli u Barnes & Noble knjižaru, ogroman, blještavo osvetljen i upeglan objekat na četiri ili pet spratova,krcat knjigama. Za naciju „glupih amera“, kako već naš narod voli da ih zove, knjižare im stvarno cvetaju – kako drugačije objasniti činjenicu da im se isplati da na Union Square-u drže objekat od četiri sprata dimenzija polovine fudbalskog terena, i još da se glože sa konkurencijom – sve tri knjižare koje smo obišli su bile na tom jednom trgu, a to su bile samo one koje smo uočili sa ulice i nije nas mrzelo da uđemo.

Da prekratim i napetost koja zasigurno raste – prodavnicu sa bendžoleleom sam našao, ali isti nisam kupio, jer ćemo prekosutra potražiti još jednu, konkurentsku, koja bi trebalo da ima bolje cene. Umesto toga, otišli smo da zasladimo dan u Molly’s Cupcakes, jednoj od najboljih kapkejkarnica u gradu, o čemu svedoči pobeda u petoj sezoni Cupcake Wars, kao i brojne titule i nagrade sa raznih takmičenja kojima se diskretno diče po zidu lokala. Bezobrazni Chocolate Mousse i diskretno vragolasti Key Lime kapkejk prvo su nas zagolicali, a posle drugog i trećeg zalogaja, kada smo prodrli do topljenog srca kolača, osigurali da ćemo se definitivno vratiti da probamo i ostatak repertoara. Ovom prilikom se srdačno zahvaljujemo drugarici Tijani i drugarici Jovani, kojima ćemo sigurno doneti po jedan primerak, ako ih prethodno ne pojedemo :P.

Dan smo zaključili ranije, pošto valja da se naspavamo kako bi sutra na vreme ustali i proveli osam sati bazajući po Prirodnjačkom muzeju, čime će se završiti moj teror i upravljanje putešestvijama prepustiću lepšoj polovini.